Карта - Авганистан
Свет > Азија > Авганистан
Datoteka (3,038 x 2,258 Пиксел,
File Size : 2.24 MB,
File Format : image/png)
303 x 225 Пиксел |
759 x 564 Пиксел |
1,519 x 1,129 Пиксел |
2,278 x 1,693 Пиксел |
3,038 x 2,258 Пиксел
Авганистан , службени назив Исламска Република Авганистан, држава је у југозападној Азији., и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише вредне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су грчко-бактријско краљевство, кушанско царство, Бели хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.
Политичка историја модерног Авганистана почиње 1709. године, када је успостављена Хотаки династија у Кандахару, након чега долази до успона Дурани империје 1747. године. Крајем 19. века, Авганистан постаје тампон држава током „Велике игре“ између Британске Индије и Руске Империје. Након трећег англо-авганистанског рата 1919. године, краљ Аманулах је започео европску модернизацију своје земље, али је спречен од стране ултра-конзервативаца. Током Хладног рата, након повлачења Британаца из Индије 1947. године, Сједињене америчке државе и Совјетски Савез почињу да шире свој утицај у Авганистану, што је довело до крвавог рата између муџахедина („свети ратници“) које је подржавала Америка и власти коју је подржавао Совјетски Савез, у којем је животе изгубило више од милион авганистанаца. Након овога је уследио авганистански грађански рат 90-их година, успона и пада екстремистичке талибанске власти, и до рата у Авганистану, који траје од 2001. године па све до данас. У децембру 2001. године, Савет безбедности Организације уједињених нација одобрио је стварање Међународних снага за безбедносну помоћ ради одржавања сигурности у Авганистану, и као вид припомоћи влади Хамида Карзаја.
Три деценије ратовања су учиниле Авганистан једном од најопаснијих земаља на свету, као и највећи произвођач избеглица и азиланата. Док интернационална заједница покушава да обнови ову ратом разарану земљу, терористичке групе, као што су Хакани и Хезб-е-Ислами Гулбудин, активно су укључени у светске побуне Талибана, које се састоје из стотина атентата и напада бомбаша-самоубица. Према Уједињеним нацијама, ове побуне су криве за 80 процената цивилних жртава у рату који траје од 2001. године у периоду између 2011. и 2012. године.
Око 42 процената становништва Авганистана живи испод линије апсолутног сиромаштва, што значи да њихов приход чини мање од $1.25 америчких долара дневно, а нешто мало изнад 70 процената становништва је писмено.
Јавно власништво (Аутор : United Nations)
3,038 x 2,258 Пиксел -
2.24 MB
2,324 x 2,136 Пиксел -
1.09 MB
1,900 x 1,583 Пиксел -
342.05 KB
1,900 x 1,583 Пиксел -
652.55 KB
1,900 x 1,583 Пиксел -
595.94 KB
1,807 x 1,331 Пиксел -
497.63 KB
1,251 x 1,000 Пиксел -
183.2 KB