Тибет велика је висораван у централној Азији, сјевероисточно од Хималаја, која представља традиционалну постојбину Тибетанаца као и других етничких група као што су Монпе, Цјан и Лоба, а у којој такође живи бројна заједница Хан Кинеза и Хуија. Тибет представља највишу област на свету, са просечном надморском висином од 4900 м и често је називан Кров света. Највећи део историјске регије Тибет данас се налази у саставу Народне Републике Кине.
Тибет се у историји појавио у 7. веку као уједињено царство, али се ускоро поделио на неколико територија. Највећи дио западног и централног Тибета је често био уједињен под барем номиналном влашћу тибетанских владара са седиштем у Ласи, Шигадзеу или оближњим локакцијама; те владе су у различита времена била под монголским или кинеским сизеренством. Источне области Кам и Амдо су често имале децентрализирану домаћу власт, подејељену између малих кнежевина или племенских група, док су често падале под непосредну кинеску власт; већина тих области је касније припојена кинеским провинцијама Сичуан и Ћингхај. Године 1951. је након краћег оружаног сукоба Тибет припојен новоуспостављеној Народној Републици Кини, а претходна тибетанска власт формално укинута 1959. Данас НР Кина управља западним и централним Тибетом као Тибетанском аутономом области док су источне области дио провинција Сичуан и Ћингхај. У Тибету постоје тензије између домаћег становништва и кинеских власти, као и тибетански покрет за независност кога чине дисидентске групе у избјеглиштву.
Економијом Тибета доминира натурална пољопривреда, иако се последњих деценија у Тибету развио и туризам. Доминантна религија ТИбета је тибетански будизам, иако постоје и муслиманске и хришћанске мањине. Тибетански будизам даје снажан утицај умјетности, музици и фестивалима у региону. Тибетанска архитектура одржава кинески и индијски утицај. Традиционална кухиња Тибета се темељи на печеном јечму, месу од јака и тибетански чај.
Кријејтив комонс CC BY-SA 3.0 US (Аутор : NordNordWest)