Карта - Мађарска

Свет  > Европа > Мађарска
Datoteka (973 x 1,059 Пиксел,  File Size : 218.96 KB,  File Format : image/jpeg)

97 x 105 Пиксел |  243 x 264 Пиксел |  486 x 529 Пиксел |  729 x 794 Пиксел |  973 x 1,059 Пиксел

Карта - Информација
Мађарска је континентална држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.

Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке Монархије и Османског царства (1541–1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867–1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947–1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).

Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.
Карта - Autorsko pravo
Јавно власништво
Фејсбук
Карта - Мађарска
Карта - Мађарска - 2,104 x 1,306 Пиксел - 515.41 KB - Јавно власништво
2,104 x 1,306  Пиксел -  515.41 KB
Карта - Мађарска - 1,210 x 746 Пиксел - 160.49 KB - Кријејтив комонс CC BY-SA 3.0 US
1,210 x 746  Пиксел -  160.49 KB
Карта - Мађарска - 1,000 x 1,072 Пиксел - 328.82 KB - Јавно власништво
1,000 x 1,072  Пиксел -  328.82 KB
Карта - Мађарска - 1,000 x 1,079 Пиксел - 267.2 KB - Кријејтив комонс CC BY-SA 3.0 US
1,000 x 1,079  Пиксел -  267.2 KB
Карта - Мађарска - 973 x 1,059 Пиксел - 218.96 KB - Јавно власништво
973 x 1,059  Пиксел -  218.96 KB